У складу са Статутом Партије демократског прогреса, члан 13., тачка 1., Пети Сабор Партије демократског прогреса, одржан 12. децембра 2009. године у Бањој Луци,  д о н о с и


ПРОГРАМ ПАРТИЈЕ ДЕМОКРАТСКОГ ПРОГРЕСА

        
         1. Увод

         Партија демократског прогреса формирана је прије десет година, 26. септембра 1999. године, на оснивачкој скупштини одржаној у Бањој Луци. Иза нас је, дакле, једна деценија дјеловања на политичкој сцени Републике Српске, Босне и Херцеговине и Федерације Босне и Херцеговине. У првом десетљећу нашег постојања прешли смо, у политичком смислу ријечи, пут од ванпарламентарне опозиције, до партије која је вршила власт и, тренутно, партије која је у опозицији на нивоу Републике Српске и БиХ. На локалном нивоу, у неким општинама смо у опозицији од самог настанка Партије, док смо у другим јединицама локалне самоуправе били или смо још увијек у власти.
   
         Вршећи власт на различитим нивоима њеног организовања у Републици Српској и БиХ, односно дјелујући у опозицији, Партија је - резултатима које је постигла и процесима које је креирала, започела и битно их артикулисала - оставила већ сада значајан траг у историји заједнице унутар које је настала и данас дјелује. Преко својих кадрова који су обављали значајне политичке и државне функције, демократизовала је друштвене односе и живот у РС, култивисала политичку сцену, иницирала и провела неколике битне и тешке социјалне и економске реформе, изградила увјерење код већине грађана да се мора и може живјети од резултата свог рада и усмјерила РС и БиХ ка европским вриједностима. Таквим својим понашањем и резултатима, Партија је стекла повјерење и европских странака политичког центра и десног центра, што је резултовало њеним пријемом у чланство Европске народне странке. Такође, ПДП-а је получила још неколике резултате који у потпуности оправдавају разлоге настанка Партије демократског прогреса и легитимишу смисао њеног дјеловања у будућности.
        
         Свој први програм Партија демократског прогреса је донијела на 1. Сабору ПДП, одржаном крајем фебруара 2000. године. У међувремену, Партија је донијела још два документа програмско-стратешког карактера, и то: Основни програмски циљеви ПДП РС за период 2002-2006. на Другом Сабору и Програмска оријентација Партије демократског прогреса за период 2007-2011. на Четвртом Сабору ПДП, значајном по томе што је на њему Партија промијенила име – умјесто назива Партија демократског прогреса Републике Српске, добила је садашње име. У међувремену су се значајно промијениле неке политичке и економске околности у односу на вријеме у којем је настала ПДП. С друге стране, захваљујући дјеловању ПДП у институцијама власти и јавности, неки програмски циљеви постављени у нашим програмским документима су реализовани, постали су дио свакодневице у Српској или, једноставно, више нису актуелни.
        
         Све ове чињенице недвосмислено упућују на потребу израде и доношења, у складу са Статутом ПДП-а, новог програмског документа Партије демократског прогреса, који ће бити актуелан и којим ће се Партија инспирисати и руководити у свом дјеловању у наредних неколико година. Главни циљ постојања и дјеловања ПДП и даље остаје стабилна, демократска и просперитетна Република Српска, те мирна, толерантна и заједница уређена по мјери њених конститутивних народа, Босна и Херцеговина.

         У овом Програму су садржани циљеви и визије Партије демократског прогреса за које ће се она, њени чланови и функционери борити у интересу народа и добробити грађана РС и БиХ.    
        
         2. Односи у Босни и Херцеговини

         Партија демократског прогреса сматра непобитном историјском чињеницом да се на просторима БиХ током деведесетих година двадесетог вијека водио грађански рат, са елементима вјерског сукоба. Тај сукоб изазван је грубим кршењем природног права српског народа на самоопредјељење, које је извршено мајоризацијом на референдуму о независности БиХ, када је прегласавањем српског народа од стране друга два народа (бошњачког и хрватског) проглашена независна Босна и Херцеговина и тиме, између осталог, разбијена дотадашња заједничка држава, СФР Југославија, а српски народ у БиХ насилно одвојен од његове матице.  ПДП сматра да је српски народ имао разлога и пуно оправдање да брани своја права унутар БиХ и да је најбољи показатељ легитимности тог отпора сам Општи оквирни споразум о миру у Босни и Херцеговини, парафиран у Дејтону а потписан у Паризу, 14. децембра 1995. године, којим је међународно-правно легализована и легитимисана Република Српска.
        
         У том несрећном сукобу почињени су бројни ратни злочини од стране свих ратујућих страна. Без обзира на врсту и карактер рата, ПДП осуђује све ратне злочине који су почињени током тог сукоба и сматра да се они не могу оправдати никаквим разлозима. Злочине су чинили појединци, а не народи. Зато постоји индивидуална, а никако колективна одговорност било којег народа у БиХ. Истовремено, ПДП сматра да ни Хашки трибунал, ни правосуђе у БиХ нису на равноправан начин третирали све жртве и починиоце ратних злочина. Енергично ћемо радити на томе да се та неправда коначно исправи.

         ПДП подржава Дејтонски мировни споразум, са свим његовим анeксима, и сматра га најреалнијом опцијом и основом за нормално функционисање БиХ. То је избалансиран документ који искључује ратне побједнике и губитнике. Овим документом афирмисана је државотворност српског народа у Босни и Херцеговини и верификовано трајно постојање Републике Српске као најснажније гаранције његовог опстанка. Зато се ПДП залаже, и убудуће ће се залагати, за БиХ као децентрализовану државу састављену од два равноправна државотворна ентитета, од којих је један Република Српска – територијално и правно-институционално неспорна - са загарантованим националним правима конститутивних народа и националних мањина који у њој живе, и заштитом људских права и грађанских слобода, у складу са Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама, коју је и БиХ потписала. Такође, ПДП сматра да БиХ не треба више да буде под било каквим (полу)протекторатом и енергично ће се залагати да Канцеларија високог представника у БиХ што прије заврши своју мисију и одговорност за судбину БиХ пренесе на домаће актере.

         За ПДП Устав БиХ, који је, заправо, анекс IV Дејтонског мировног споразума, пружа довољно могућности да се о свим питањима постигне договор. Основни проблем БиХ није њен Устав, већ недостатак повјерења између народа унутар БиХ, односно појединих њихових политичких представника. Неповјерење, добрим дијелом, потиче и расте са подстицањем нереалних нада у радикалне промјене Устава БиХ, а тиме и структуре и односа унутар БиХ, неријетко и уз помоћ представника међународне заједнице. Стога је ПДП одлучна у ставу да су могуће само оне промјене Устава о којима се постигне договор три конститутивна народа, у Уставом прописаној процедури, дакле кроз институције система. Противимо се било каквом наметању промјена Устава, ма од кога оне долазиле, и прихватамо само оне промјене које усагласе легитимни представници сва три народа.
        
         Модел уставног уређења БиХ почива, између осталог, на принципима равноправности два ентитета и три конститутивна народа. Ентитетско гласање у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, као значајан институт парламентарне процедуре, је у функцији заштите принципа равноправности ентитета, док је равноправност конститутивних народа загарантована примјеном адекватних механизама заштите виталних националних интереса у процесу одлучивања у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ. Стога ПДП мисли да нема потребе за било каквом промјеном ових принципа и енергично одбија такву могућност.
        
         С друге стране, сматрамо да је неопходно преиспитати поједина законска рјешења и одлуке наметнуте од стране Канцеларије високог представника међународне заједнице у БиХ, за које постоје индиције да су у супротности са Уставом БиХ. Све законе, одлуке и друге акте за које се докаже да су противуставни или да се у њима крше основна људска права и слободе грађане, треба ставити ad acta, односно  у редовној парламентарној процедури ускладити са Уставом и легислативом БиХ.
        
         Босну и Херцеговину доживљавамо и дугорочно видимо као изразито децентрализовану државу, sui generis федерално/конфедералног типа, састављену од два равноправна ентитета (Републике Српске и Федерације БиХ) - између којих у будућности треба да влада однос компетиције у сфери економије, развоја, стваралаштва и сл. - и у којој су загарантована колективна национална права српског, бошњачког и хрватског народа и припадника националних мањина, те индивидуална права и слободе грађана, према највишим међународним стандардима.        
        
         3. Положај Републике Српске        
        
         Република Српска је државотворни ентитет унутар БиХ. ПДП полази од увјерења да је Република Српска, као државотворни ентитет, резултат историјских тежњи и борбе српског народа у БиХ за конститутивност и равноправност са другим народима који у њој живе, за политичку и другу аутономију и субјективност, за што чвршће, дубље, садржајније и ефикасније везе са цјелином српског народа у држави-матици: Србији. За ПДП Република Српска је у овом историјском тренутку и с обзиром на контекст актуелних међународних политичких односа и потенцијалних кретања у региону и Европи, једно од оптималних рјешења српског националног питања у БиХ.
        
         Републику Српску видимо као слободни, демократски и просперитетни државотворни ентитет у коме су фундаментални друштвени односи, политичко уређење, карактер власништва, људска права и слободе, систем правосуђа, локална самоуправа, безбиједност, социјална заштита и друге битни сегменти друштвене структуре и сфере човјекове егзистенције дефинисани уставом и законима; у коме је на дјелу тржишна економија; у коме се поштују људско достојанство и колективна права свих субјеката који је конституишу; као ентитет у коме се на власт долази и која почива у демократски израженој слободној вољи грађана-бирача; у коме влада грађанска сигурност и у коме су криминал и корупција маргинални социјални феномени; као ентитет у којем владају и у којем се промовишу мир и сигурност.
        
         Залажемо се за пуну независност законодавне, судске и извршне власти у оквирима Устава РС. Елиминисање незаконитог и ванинституционалног утицаја на било који стуб власти, посебно на судску власт, те одређене нивое и димензије извршне власти, је елементарна претпоставка функционисања правне државе и ПДП ће увијек на томе инсистирати. Сматрамо да су улога владавине права и институција у очувању и развијању Републике Српске незамјењиве и пресудне. Стога се противимо креирању било каквог култа личности или апсолутизму било којег појединца, односно одлучивању у неформалним центрима моћи.
        
         Демократски и слободни избори су основни елемент демократије у било којем друштву, па тако и у РС. Стога сматрамо да се изборни процес мора значајно унаприједити, кроз измјене закона које ће стриктно обезбиједити да све политичке партије имају једнаку могућност да своје концепције представе јавности и грађанима Републике Српске. Сви субјекти политичког живота у РС и актери изборног процеса морају имати једнак третман, посебно у приступу јавним медијима информисања, како у току предизборних кампања, тако и у периоду између избора.
        
         4. Федерација Боснe и Херцеговинe                      
             и положај српског народа у њој        
        
         За Партију демократског прогреса Федерација Боснe и Херцеговинe је, у односу на Републику Српску, равноправан ентитет унутар БиХ у којем, већински, живе Бошњаци и Хрвати. У ФБиХ живе и припадници српског народа и без обзира на његову малобројност, он је конститутиван народ и за ПДП потпуно равноправан са друга два народа у овом ентитету. Међутим, фактичко стање је такво да му не обезбјеђује равноправан положај. Напротив, припадници српског народа су у много чему дискриминисани, права су им ускраћена, а перспектива никаква. Због тога у ФБиХ тешко живе не само Срби-повратници, него и онај дио српске популације који није напуштао своје куће и станове за вријеме рата. Конститутивност српског народа у Федерацији је углавном деклеративна, а најтеже се реализује у сфери запошљавања, социјалне заштите и остваривања права на пензију.
       
         ПДП подржава политичко организовање српског народа у ФБиХ и сматра га снажним  средством и механизмом борбе за његову равноправност, самоодрживост и просперитет. Због тога је ПДП, као политичка странка, организована и у овом ентитету и настојаће ширити своју организацију, присуство и утицај у ФБиХ. Република Српска, све њене институције и органи власти, су дужни помоћи српском народу који живе у ФБиХ, односно избјеглицама и расељеним лицима који су се вратили или имају намјеру вратити се у њу. То исто очекујемо и од власти Федерације, као и власти на нивоу Босне и Херцеговине. Представници ПДП, ма у којем нивоу власти учествовали, снажно ће се залагати не само за оживотворење принципа конститутивности, него и економски, културни и други инфраструктурни развој српског народа у Федерацији БиХ, у складу са Уставом и легислативом тог ентитета и сопственим могућностима као политичке странке. Тражићемо од свих органа власти у РС да, у договору са органима власти у ФБиХ, направе и проводе конкретне програме сарадње и помоћи институцијама српског народа и његовим појединачним припадницима у ФБиХ.
        
         Наравно, у складу са генералном политиком ПДП, која преферише политичко-територијалну организацију БиХ у два равноправна државотворна ентитета, Срби у Федерацији БиХ сва своја права треба да траже и остварују прво унутар тог ентитета, затим на нивоу БиХ, а на помоћ Републике Српске треба и могу да рачунају и ослањају се онда кад су им друге могућности недоступне,  неефикасне или се опструишу. Као што Република Српска не допушта да јој се Федерација БиХ мијеша у унутрашње односе, тако исто није сувисло очекивати мијешање РС у ствари и послове који се не тичу заштите идентитета српског народа у Федерацији БиХ.
        
         5. Спољна политика, Европска унија и НАТО    

         Однос према међународној заједници. Од разбијања бивше Југославије и почетка грађанског рата у њој до данас, међународна заједница је имала снажну улогу у БиХ. У основи, савремена БиХ је најдиректнија посљедица ангажмана међународне заједнице: њен Устав је дефинисан Дејтонским мировним споразумом, а кључне полуге власти у БиХ више од 14 година има Канцеларија високог представника међународне заједнице (OHR).
        
         ПДП улогу међународне заједнице, од потписивања Дејтонског мировног споразума до данас, различито оцјењује. С једне стране њена улога је позитивна, јер је донијела мир и спријечила даље крвопролиће, те омогућила функционисање БиХ и њених ентитета. Међутим, с друге стране, оцјењујемо да је међународна заједница направила и неколико грешака које негативно утичу на реконституцију међусобног повјерења народа и изградњу стабилних односа у БиХ. Сматрамо неприхватљивим то што је Република Српска годинама и без стварних аргумената третирана као проблем у БиХ, иако је РС, у основи, дјеловала тако да сачува позицију која јој је гарантована Дејтонским мировним споразумом. Највеће грешке међународна заједница је направила именовањем појединих високих представника који су иза себе остављали много веће неповјерење међу народима него што је било кад су долазили у БиХ. ПДП сматра да БиХ не треба бити међународни протекторат и да су њене институције, формиране у складу с Дејтонским споразумом, у стању да самостално одлучују и управљају земљом. То не значи да ПДП и власт коју она буде формирала или у њој учествовала неће сарађивати са институцијама и организацијама међународне заједнице. Напротив, ПДП сматра да се у данашњем свијету не може и не треба живјети изоловано, јер савремени свијет је уистину постао глобално село. 

         Европска унија. Будућност Босне и Херцеговине је у Европској унији. То је заједница европских народа и држава у којој су главне вриједности демократија, слободно тржише и безбједност грађана и од које очекујемо да гарантује очување националних, културних, духовних и других особености и вриједности идентитета српског народа. Улазећи у Европску унију поново стварамо услове да се опет заједно нађемо са својим санародницима који живе у Србији, Црној Гори, Хрватској и Македонији. Улазак у Европску унију значи и прихватање највиших демократских, социјалних, економских, технолошких, еколошких и других европских вриједности и критеријума. 
        
         ПДП јасно декларише спремност да се прихвате и испуне услови нужни за улазак у Европску унију који су важили и за друге земље чланице, односно важе за државе-кандидате. Истовремено, сматрамо непотребним да се БиХ постављају посебни услови, нарочито они који су прије израз политичких циљева и жеља неких домаћих актера, него стварни захтјеви институција ЕУ. Будући да је ПДП дио најснажније европске политичке групације, Европске народне партије, наша обавеза да радимо на афирмацији европских вриједности је још већа. То ћемо и чинити све до остварења нашег циља – пуноправног чланства у ЕУ.

         Однос према NATO.  ПДП сматра да се у БиХ и РС, с обзиром на догађаје из недавне прошлости, све политичке и друге активности треба да воде тако да се  њима, безбједносно посматрано, стабилизује и трајно одржи мир, као највиша вриједност и најзначајнији резултат Дејтонског мировног споразума за БиХ, посебно до уласка БиХ у Европску унију, када ће и питања обране и безбједности добити друго значење и на други начин се дефинитивно рјешавати.
        
         Уласком БиХ, а самим тим и Републике Српске, у Европску унију, поставиће се и питање њеног статуса vis-a-vis европског система безбједности и односа према NATO. ПДП сматра да у тим околностима опредјељење БиХ за или против чланства у NATO или другим војно-безбједносним структурама и интеграцијама, треба примарно да зависи од политичког консензуса унутар БиХ, од економске снаге БиХ да обучи, опреми и финансира активности својих оружаних снага унутар NATO или других алијанси, али и од чињенице у каквом статусу, по овом питању, тј. чланству у NATO, су сусједне државе, прије свега Србија. За ПДП пуноправно чланство БиХ у НАТО има смисла и може га прихватити једино у околностима ако и Србија буде приступила овој војној организацији, и уколико НАТО прихвати услове прихватљиве за РС, од којих је најважнији да у БиХ нема војних база са нуклеарним оружјем. 
      
          Односи са сусједима. ПДП је увјерена да су за БиХ у сфери међународне политике кључни односи са сусједним државама, у првом реду Србијом и Хрватском. Ови односи су у постратном периоду имали различите садржаје и вриједности. И док су односи са Хрватском мање-више једнолични, са неколиким спорним питањима, као што су: недефинисане границе, игнорисање избјегличког проблема Срба са њене територијe, сада настањених у БиХ, тачније у РС, затим тежак положај Срба повратника у њу итд., с Републиком Србијом политички односи Босне и Херцеговине, тачније њених институција, нису добри, прије свега због ароганције званичног Сарајева и других кругова унутар бошњачког националног корпуса. Републици Српској апсолутно не одговарају лоши односи БиХ и Србије и ПДП ће све учинити да се они поправе, како у политичкој, тако и у економској сфери, као и на пољу културе, науке, спорта итд.
        
         ПДП у потпуности подржава имплементацију и коришћење могућности и предности специјалних паралелних веза између РС и Србије и сматра да их треба успоставити и са другим државама у сусједству: Хрватском и Црном Гором, као што није против успостављања истих таквих односа између Федерације БиХ и Србије. ПДП није против регионалних иницијатива и интеграција уколико оне не штете интересима Републике Српске и не доприносе дестабилизацији односа унутар саме Босне и Херцеговине.     
        
         Однос према Русији и другим државама. ПДП сматра да БиХ и Република Српска треба да буду отворене за сарадњу са свим државама које не доводе у питање унутрашње уређење и односе у БиХ, засноване на Дејтонском мировном споразуму. У том контексту од посебног значаја је сарадња са Руском Федерацијом, која је тим прије могућа, пожељна и корисна што се ради, нарочито кад су односи РС и РФ посриједи, о два духовно блиска, етнички сродна и истовјерна народа, чија је судбина током историје била слична. ПДП подржава све садржаје и облике сарадње БиХ и РС са Руском Федерацијом, а нарочио оне из економске области, у првом реду трговинске споразуме и инвестициона улагања, енергетску и туристичку размјену и сл., затим на пољу образовања, културе, науке и очувања традиције, и учиниће све да се стално унапређују политички односи, на бази међусобног уважавања и заједничких интереса, између двију држава. 
    
         ПДП сматра корисном и без икаквих предрасуда и a priori условљавања, залагаће се да се она што прије успостави и одржава сарадњу и са другим државама у свијету, њиховим интеграцијама и асоцијацијама, посебно великим и регионалним силама, нарочито у економској сфери.
                 
         6. Економска политика и привреда

         Савремени свијет карактерише процес глобализације у коме је позиција малих економија, а то Република Српска сигурно јесте, веома тешка и сложена. У савременом свијету доминирају глобалне компаније, велике земље и регионалне интеграције. Малим земљама на располагању су скромни инструменти економске политике и оне су много више у позицији да се прилагођавају него да воде сопствену економску политику.  Ми сматрамо да се одговарајућим потезима може направити самоодржива економска заједница и створити претпоставке за убрзанији развој и у томе се мислимо базирати на једном броју позитивних искустава малих европских земаља.

         ПДП се залаже за слободну тржишну привреду у којој је здрава конкуренција омогућена, а улога владе сведена на улогу регулатора и контролора основних правила слободне тржишне утакмице. Сматрамо да мале економије морају бити отворене да би привукле озбиљније стране инвестиције, те се противимо високим царинским ограничењима и у потпуности подржавамо укључење у CEFT-у и касније у Европску унију. Заштита домаће производње у малим економијама је могућа али само за оне пројекте који испуњавају одговарајуће стандарде и који су способни да се носе на тржишту са конкуренцијом, у противном дугорочно успорава економски раст заједнице, те обесхрабрују стране инвестиције. ПДП подржава државни утицај и контролу само у стратешким привредним гранама (енергетика, жељезнице, природна богатства, посебно шуме и воду, итд.), те приватну својину у тржишној привреди. Залагаћемо се за још већу сигурност инвеститора и увођење механизама заштите повјериоца, а не дужника, као што је углавном било до сада.

         Систем валутног одбора у БиХ је дао добре резултате и обезбиједио пуну стабилност домаће валуте и повјерење грађана у њу. Сматрамо да Централна банка и даље треба функционисати на овом принципу, све до уласка Босне и Херцеговине у еврозону. Било какви експерименти би могли угрозити стабилност валуте, стабилност банкарског сектора и произвести не само економско већ и политичко неповјерење унутар БиХ. Контролу банкарског сектора и даље треба да врше ентитетске агенције јер су тај посао до сада добро радиле и нема потребе мијењати позитивна искуства. Централна банка и агенције за контролу банака и даље требају бити у потпуности независне од политичких утицаја.

         Фискални систем тражи даља унапређења и прилагођавања европским и свјетским трендовима. Партија сматра да се мора увести нижа стопа ПДВ-а, али само на мали број основних производа које доминантно троше сиромашни слојеви становништва и повећати акцизе за цигарете, алкохолна пића и луксузну робу. Тиме би се постигао виши степен социјалне правде, а ограничавањем броја производа чији се промет опорезује по нижој стопи спријечиле би се потенцијалне злоупотребе двије стопе ПДВ-а. Уз то, нужно је повећањем финансијске дисциплине и већим обухватом обезбиједити веће учешће пореза на приходе грађана, пореза на добити предузећа и пореза на имовину у односу на ПДВ, јер би се тиме добио већи степен праведности у финансирању свих нивоа власти. ПДП се залаже за реалне стопе опорезивања које морају бити ниже од сусједних земаља да би се овај простор учинио атрактивним за инвестирање. Уједно се противимо покушајима да се социјални проблеми рјешавају повећањем пореза јер то онемогућава нормалан развој привреде, а могло би удаљити потенцијалне инвеститоре у РС. За Партију демократског прогреса процес приватизације бивше друштвене/државне имовине, у основи је завршен.

         ПДП се залаже за пуну афирмацију приватне својине, али сматра нужним да се кроз Главну службу ревизије изврши ревизија процеса приватизације и да се ван снаге ставе сви уговори у којима било која од страна није извршила своје обавезе. При томе, противимо се политичкој злоупотреби овог процеса и формирању ad hoc тијела умјесто да постојећи и надлежни органи раде свој посао.
        
         Један од основних економских проблема Републике Српске је неравномјеран економски развој региона. Статистички показатељи говоре да се источни дио РС развија спорије од њеног западног дијела. Свјесни смо чињенице да је властима на располагању мало инструмената којима би се тај развој убрзао. Због тога сматрамо нужним инвестирање из републичког буџета у инфраструктуру на тим подручјима, али и формирање фонда из кога би се суфинансирале инвестиције које доводе до новог запошљавања. Активност овог фонда потребно је проширити на изразито неразвијене општине у цијелој Републици. Да би се инвеститори стимулисали да улажу у неразвијена подручја, један дио средстава овог фонда мора бити пласиран под изузетно повољним условима, а други дио неповратно, али само у случајевима који гарантују самоодрживост инвестиције и ново запошљавање.
        
         Такође, за рјешавање проблема неравномјерног развоја и велике незапослености, потребно је активирати инвестициона средства ради отпочињања великих инвестиционих подухвата у енергетици, саобраћајној инфраструктури, аграру, прехрамбеној индустрији и туризму, уз максимално коришћење домаћих ресурса, прије свега сировине и радне снаге.
       
          ПДП ће инсистирати да се приликом уговарања послова обезбиједи да на великим инфраструктурним објектима буду ангажована домаћа предузећа, како као кооперанти на извођењу радова, тако и као главни извођачи.
        
         Други велики економски проблем РС је незапосленост. То је проблем који је раширен на простору цијеле РС, али је нарочито драматичан у неразвијеним општинама. Стога власт мора водити континуирану и истрајну политику подстицаја запошљавања, кроз стимулисање самозапошљавања у малим породичним фирмама и радњама, кроз подстицање развоја малих и средњих предузећа, те стимулисање већих, а посебно директних страних инвестиција. С тим циљем, републичке, као и локалне, власти би требале на себе преузети уређење простора, издавање свих потребних дозвола и сагласности и бити у потпуности на располагању великим инвеститорима. С обзиром да је процес приватизације практично већ завршен, страни инвеститори сада могу доћи само кроз нове инвестиције, а да би дошли у БиХ, она треба бити много атрактивнија него што је данас. Потребно је анимирати републичке и локалне власти, с циљем стварања повољног инвестиционог окружења. Обезбиједити земљиште и створити услове, у складу са просторним, урбанистичким и регулационим плановима, за оснивање пословних зона и стварањем предузетничке климе.
        
         У структури извоза наше привреде преовлађују сировине и полупроизводи, што се мора промијенити стимулисањем извоза производа са вишим степеном финализације, а опорезивањем извоза сировина и полупроизвода. Технолошка заосталост наше привреде може се рјешавати привлачењем страних улагања или кроз заједничка улагања, због чега сматрамо важним доношење, најмање, петогодишњег плана приоритетних улагања, са пописом и публиковањем свих ресурса, те стављањем истих на увид потенцијалним инвеститорима. 
        
         7. Рударство и енергетика

         Енергетика и рударство су веома значајни привредни и развојни потенцијали Републике Српске, и ПДП сматра да им је неопходно посветити далеко већу пажњу него што је то до сада рађено. Јер, ко располаже са овим ресурсима, има осигурану будућност. А Република Српска располаже са огромним хидроенергетским потенцијалом, респектабилним резервама угља и других минерала, потенцијалних извора енергије.
       
         ПДП ће се залагати за стратешки приступ овим двјема областима привредних активности и ресурса са којим као друштво располажемо. Стратешки приступ подразумијева, осим израде стратешких докумената, постављање развојног оквира за даље функционисање рударско-енергетског сектора, уз уважавање економске, еколошке и социјалне компоненте развоја друштва у цјелини, али и јединица локалне самоуправе.
        
         ПДП ће инсистирати на успостављању друштвеног и економског система који препознаје, уважава и укључује све релевантне актере и заинтересоване стране у процес употребе и располагања минералним сировинама, као изузетно вриједним и необновљивим ресурсом, који може бити одлучујући стимуланс и елемент цјелокупног складног и одрживог развоја Републике Српске.
        
         С обзиром на изразито богат хидроенергетски потенцијал са којим Република располаже, ПДП ће настојати, чим буде у позицији, да се одмах започне са инвестицијама у изградњи система хидроцентрала за производњу електричне енергије, било концесијама било кредитним задужењима код релевантних банака. Електрична енергија овако добијена може бити главни извозни производ из РС.
        
         За ПДП енергетски сектор је јавни сектор, општедруштвено богатство, којим управљају државне власти, а његово коришћење треба регулисати уговорима са стратешким партнерима из земље и свијета.   

         8. Пољопривреда, село и рурални развој

         Пољопривреда у Републици Српској има изузетно велику улогу и значај, јер око 200.000 породица живи директно од ње, а индиректно, као сировинска база, знатно више. Ове чињенице јасно говоре да социјални статус и стандард великог дијела становништва директно или индиректно зависи од стања у пољопривреди и живота у селу.
        
         Због тога је свима онима који у РС живе од пољопривреде и раде у селу, неопходно понудити визију перспективе егзистенције из тих извора, у тим условима и амбијенту, што ПДП овим програмом и чини. За ПДП сви који живе и раде на селу и од пољопривреде јесу робни произвођачи у специфичним условима, који у дужем временском периоду неће моћи сами издржати тржишну конкуренцију са пољопривредним произвођачима из држава у окружењу, па им због тога држава, тј. републичке и општинске власти морају помоћи да обезбиједе проширену репродукцију, сачувају и унаприједе имања и производњу, пласирају своје производе и живе достојанствено.    
         ПДП полази од чињенице и зна да уситњеност посједа у Републици Српској поскупљује производњу, онемогућава специјализацију и смањује конкурентну способност домаћих пољопривредних произвођача у односу на произвођаче из Европске уније, али и сусједних земаља, Хрватске и Србије. Стога ће се ПДП  залагати за доношење законске регулативе којом ће се спречавати уситњавање посједа и подстицати укрупњавање истих.
        
         Уласком у шире економске интеграције (CEFT-а и EU), неминовно ће се повећати ионако висок увоз пољопривредних производа у РС и БиХ, а домаћа производња изложити снажној конкуренцији коју она, без адекватних мјера економске политике, тешко може издржати. ПДП је и раније а и убудуће ће инсистирати на повећаним буџетским издвајањима за субвенције у производњи и извозу пољопривредих производа, што сматрамо најбољим начином да се подржи развој домаће производње, као што се ради у већини држава ЕУ и сусједству.
        
         У РС и БиХ још увијек има политичких снага, невладиног сектора и грађанских иницијатива које наивно сматрају и неуспјешно покушавају да и у данашњим условима домаћу пољопривредну производњу заштите увођењем високих царина. По мишљењу ПДП тиме се само изолује домаће тржиште, буџетски приходи краткорочно повећавају, а вишу цијену плаћају домаћи потрошачи. Због тога ПДП не прихвата такву концепцију, јер сматра да се само царинама неће подстаћи и заштитити домаћа производња. Заговарање високих царинских стопа и наводна заштита домаће производње тим средствима, супротна је споразумима о CEFT-и, а и пракси земаља-чланица ЕУ и правилима Свјетске трговачке организације, асоцијација којима РС и БиХ теже. С обзиром на те чињенице, те перспективу развоја ситуације у тој области, сматрамо да су значајнија буџетска издвајања за подстицај развоја пољопривредне производње најисправније рјешење, али да их треба имплементирати у координацији са критеријумима и потребама јединица локалне самоуправе.

         Претходни став тим прије важи има ли се на уму чињеница да је РС великим дијелом брдско-планинско подручје на којем није могуће организовати интензивну и ефикасну пољопривредну производњу. Пољопривредни произвођачи из тих подручја не могу добијати подстицаје према устаљеним критеријумима као што су: количина произведених житарица, број утовљених грла стоке и сл., иако су им поменуте гране производње главни извор егзистенције. Но, сеоска домаћинства која насељавају те просторе, не оптерећују урбане центре ни бирое за запошљавање, па држава има мотив да их задржи на тим подручјима. Због тога ће се ПДП одлучно залагати да се таква домаћинства, а нарочито мали пољопривредни произвођачи,  директно подстичу увођењем посебних облика подршке привређивању у брдским и планинским селима, а за она сеоска домаћинства која имају мале и економски неодрживе посједе и немају других примања ће се увести сталне мјере социјалне заштите, независно од структуре, квалитета и висине производње, а у складу са плановима руралног развоја локалних заједница. Осим директних подстицаја, кроз уплате претходно наведених посебних износа, држава треба да уведе и индиректне подстицаје који ће бити зависни од врсте и ефикасности производње. Такође, ПДП сматра да је потребно, и на томе ће снажно инсистирати, увести нижу стопу ПДВ-а за основне репроматеријале у пољопривреди. Тиме би се поправио тежак положај пољопривредних произвођача.
        
         ПДП се противи пракси додјеле циљаних подстицаја само одређеном кругу произвођача или произвођачима на једном локалитету, по субјективном нахођењу актуелних власти, због чега ће се заложити  да се ова област уреди законом, чиме би се постигла парламентарна верификација критеријума за додјелу субвенција а извјесност за саме произвођаче. Такође, осим што сматра да је неопходно даље јачање институционалних капацитета у области пољопривреде, ПДП је становишта да у овој сфери нису исцрпљене ни све могућности невладиног организовања.
     
         ПДП сматра недопустивим што још нису профункционисале агенције и институти који треба да се баве контролом пољопривредних производа и животних намирница, нарочито оних из увоза, и то ће бити приоритет у нашем дјеловању у овој области. Слабост у раду ових институција, њихов бирократски однос и недостатак верификације на међународном плану, ствара унутрашње нетарифне рестрикције којима су изложени извозници пољопривредних производа, посебно у сусједне земље. ПДП то сматра недопустивом праксом, која негативно утиче на баланс увоза и извоза, и инсистираће да се она прекине. Државама које нетарифним мјерама, евентуално, буду спречавале увоз наших пољопривредних производа, одговориће се реципрочним мјерама.        
        
         Партија сматра да се укупном руралном развоју у РС не поклања довољна пажња, због чега се наша села нагло девастирају и нестају, а становништво расељава у градове. Неопходно је обезбиједити стални и стабилни извор средстава за изградњу и реконструкцију инфраструктуре у селима, као и стимулисање останка становништва у њима, те инсистирати на проналажењу адекватнијег рјешења здравственог осигурања грађана који живе од пољопривреде.
        
         ПДП ће се залагати за што хитнију имплементацију недавно усвојене Стратегије руралног развоја Републике Српске, у којој се село с правом третира и треба да буде мјесто пожељно за живот, али и да се провођење овог документа усклади са потребама локалних заједница, због тога што би недостатак синхронизације могао успорити приступ фондовима за рурални развој.
        
         9. Социјална политика

         ПДП полази од основног правила које важи у савременим друштвима, па тако треба да важи и у Републици Српској, да сваки појединац треба да сам створи егзистенцијалне претпоставке за свој и живот своје породице. За оне који то, због субјктивних или објективних разлога, нису у стању, Република Српска мора обезбиједити потребан ниво социјалне сигурности и солидарности, омогућити им нормалан живот и показати да су равноправни грађани и уважени чланови друштва.

         Солидарност и заједничку бригу друштва посебно заслужују лица са посебним потребама којима су за нормалан живот неопходна разна помагала или помоћ трећих лица. Залагаћемо се да се за све врсте инвалидских помагала уведе нижа стопа ПДВ-а, чиме ће држава дати свој директни допринос побољшању услова њиховог живота. Обезбиједићемо да урбана инфраструктура, као што су тротоари, раскрснице, паркови, те улази у административне и друге јавне просторије и др., буду прилагођени лицима са посебним потребама.

         Посебну пажњу треба посветити дјеци и младима, нарочито онима који су рођени и потичу из сиромашних, односно социјално угрожених породица или су без родитељског старања. Такође, опредјељење је ПДП, више бриге и одговорности, те механизама заштите, мора се обезбиједити и вишечланим породицама и дјеци која расту и васпитавају се у њима. ПДП има јасан став да свим овим и другим породицама и дјеци која су испод границе сиромаштва, власти морају обезбиједити минимум егзистенције и људског достојанства.

         И стари, болесни и изнемогли чланови друштва заслужују пуну бригу,  посебно они који су остали сами или немају породице да се старају о њима. ПДП недвосмислено сматра да се о таквим лицима мора старати држава, односно специјализоване институције. Сматрамо нужним да се, заједничким напорима и улагањима из републичког буџета и буџета локалних заједница, оснују и изграде старачки домови и слични капацитети, са стручним службама, које ће бринути о нормалном животу ових категорија. Такође, подстицаћемо и невладине организације које у свом програму рада имају бригу о таквим лицима.
        
         Незапослене категорије становништа такође су озбиљан социјални проблем Републике Српске. Истичемо обавезу власти да обезбиједе минималну здравствену заштиту ових лица за вријеме незапослености, као и накнаду, у складу са финансијским могућностима друштва.

         Активности и мјере које заговарамо и канимо реализовати кад будемо у позицији, захтијевају велика финансијска средства, којих на садашњем нивоу развоја нема довољно. Међутим, социјална солидарност не може бити само ствар општина - у њој мора учествовати цијела Република. Увјерени смо да је заједнички могуће значајно поправити позицију социјално најугроженијих категорија становништва, кроз континуирано финансирање основних социјалних права од стране РС и проширених права на нивоу локалних заједница. Уз то, иако смо тренутно далеко од тог стања, треба увијек имати на уму да ниво помоћи и социјалне солидарности не смије угрозити мотив појединца да властитим радом ствара себи услове за нормалан живот.
        
         10. Пензијски систем
        
         Један од стратешких циљева дугорочног дјеловања Партије демократског прогреса јесте да све грађанке и грађани Републике Српске, које/и су старије/и од 65 година имају пензију, односно минимални извор финансијских средстава неопходан за егзистенцијалну сигурност и људско достојанство. То је пројекат према којем ПДП тежи и за који је спреман заложити све своје капацитете, упркос актуелним неповољним околностима.
        
         Наиме, у Републици Српској перманентан је пораст броја пензионера, а смањење броја радника-осигураника пријављених у Фонд пензијско-инвалидског осигурања,  па је тренутни однос: један пензионер на свега 1,4 запослених и тај се негативан тренд наставља. Ако се узме у обзир и чињеница да пензионери у РС имају најниже пензије у региону и да је тренутно најнижи износ просјечне пензије у односу на просјечну плату, јасно је да су унутар пензијског система потребне суштинске реформе, с циљем заштите стандарда ове категорије становништва. Такође, данашње стање пензијско-инвалидског осигурања не пружа дугорочне гаранције да ће садашње, а још више будуће генерације пензионера, имати већа примања и бољи животни стандард. ПДП се залаже да се већ данас мисли о стању и односима у будућности, за 10, 20 или 30 година, па тако и у области пензијског осигурања, и да се оно што треба урадити данас не оставља за сутра, ма колико било непопуларно.
        
         ПДП сматра да је неопходно креирати и започети промјене, прије свега у начину финансирања Фонда ПИО и увођењу модела који ће представљати основе одрживог пензијског система. ПДП вјерује да је, низом конкретних мјера, укључујући и утврђивање стварне обавезе и измирење дуга Републике према пензионерима, могуће реформисати постојећи Фонд ПИО тако да он буде у стању обезбиједити заслужене пензије грађанима који имају право на то.
        
         ПДП ће се залагати за одвајање финансирања пензија остварених по основу радног односа, које би биле исплаћиване из фонда, од других остварених под посебним условима, које би биле исплаћиване на терет буџета, чиме би се смањио број пријевремених пензионисања, тј. пензионисања под посебним условима. То би за посљедицу имало значајно тренутно повећање пензија остварених пуним радним стажом.
        
         Када је у питању однос просјечне пензије и просјечне плате, инсистираћемо на етапном, у року од 4 године, усклађивању раста пензија са растом плата, с тим да просјечна пензија не би могла бити мања од 50% просјечне плате, а просјечна пензија за пуни радни стаж не мања од 60% просјечне плате.
        
         ПДП ће инсистирати на редефинисању улоге менаџмента и начина управљања Фондом ПИО, те оспособљавању служби у предузећима за прикупљање средстава за Фонд, као полуга од значаја за редовно пуњење Фонда и исплату пензија. Такође, инсистирање на јачању финансијске дисциплине, те увођењу нових механизама наплате пореза и доприноса, резултираће повећањем текућих пензија.        
        
         У области здравствене заштите пензионера потребно је укинути обавезу плаћања здравственог осигурања, као и партиципације, уз промјену система породичне медицине у модел примарне здравствене заштите, који би олакшао лијечење пензионерима као најчешћим корисницима здравствених услуга.
        
         ПДП ће се залагати за реформу пензијског система и увођење нових модела финансирања с циљем стварања бољих услова за живот, не само будућих генерација пензионера, већ и садашњих пензионера, како би имали достојанствену старост. 
                 
         11. Борачка популација и породице погинулих                    
               и несталих војника и цивила

         Партија демократског прогреса сматра да борачка популација у Републици Српској мора имати посебан статус и улогу у политичком и вриједносном систему РС. У то мора бити уграђена трајна захвалност за допринос у стварању РС и одбрани права српског народа у БиХ. Такође, ПДП сматра Борачку организацију РС најзначајнијим саговорником и партнером у конципирању и остваривању глобалне политике према овој социјалној групацији и мјера које треба предузимати за стварање нормалних услова живота и пораст стандарда припадника борачке популације.
        
         Међутим, ПДП сматра да је легално и легитимно организовање борачке популације и у друге организације и асоцијације, те да је неопходна сарадња институција власти и са њима, уколико оне представљају и заступају стварне интересе борачке популације. С друге стране, ПДП стоји на становишту и енергично ће се залагати против тога да ма која борачка организација буде повод, средство и механизам манипулације власти, односно да их власти користе у политикантске сврхе и злоупотребљавају њихову позицију, потребе и емоције. 
        
         Борци су најзаслужнији за настанак РС и садашњи уставно-правни положај српског народа у БиХ. Из те оцјене произилази и однос ПДП према борачким категоријама. Тај однос има два садржаја и значења. Први, морални, који подразумијева трајну, јасну и јавну захвалност бившим борцима, обиљежавање великих битака и страдања нашег народа у прошлом рату, с посебним акцентом на очување сјећања на погинуле и нестале у њему, као и подизање споменика у славу тих догађаја и личности. То мора бити дио традиције нашег народа. Други, материјални, који се тиче опште заштите борачких категорија, у складу са материјалним могућностима. Посебну заштиту морају добити породице погинулих и несталих бораца, као и ратни војни инвалиди.
        
         ПДП полази од тога да ће друштво најбољу захвалност борцима показати ако се у њему стално буде инсистирало на очувању степена државности и субјективитета РС и ако се он обезбиједи у оквирима Дејтонског споразума. Тиме би се на прави начин вредновао допринос борачких категорија у стварању и очувању РС.
        
         ПДП сматра да су антифашистичка борба и отпор окупатору у Другом свјетском рату, без обзира на идеолошку инспирацију и компоненту, најузвишенији чин борбе за слободу свог народа. Имајући то у виду, као и чињеницу да су огромну већину народноослободилачке војске у том рату, на овим просторима, чинили припадници српског народа, те да је српски народ поднио највеће жртве у том рату, ПДП сматра да је СУБНОР организација која окупља доказане борце за слободу свог народа, њихове потомке и сљедбенике, те да треба имати третман НВО од посебног значаја, исто као и борачке организације из Отаџбинско-одбрамбеног рата. Исто тако, ПДП сматра да и припадници и сљедбеници побијеђене стране у Народноослободилачком и грађанском рату унутар српског националног корпуса, имају право на организовање, јавно дјеловање и обиљежавање значајних датума и личности за њихов покрет, у складу са законом.
        
         Међутим, без обзира што борци, породице погинулих и несталих бораца и ратни војни инвалиди спадају у најзаслужнију друштвену групацију у РС, они су још увијек најугроженија категорија грађана у РС. ПДП сматра да је могуће поправити њихов социјални и материјално-финансијски положај путем запошљавања и самозапошљавања, затим кроз пројекте из развојног програма у пољопривреди и подстицајним мјерама послодаваца, те бригом за школовање и запошљавање дјеце погинулих, несталих бораца и ратних војних инвалида, потпуном бесплатном здравственом заштитом за стопостотне ратне војне инвалиде, као и потпуним и трајним стамбеним збрињавањем свих ових категорија. По мишљењу ПДП-а посљедњу обавезу најбоље је ријешити омогућавањем потпуног власништва над становима које су добиле ове категорије, без накнаде или уз симболичну цијену откупа.
        
         ПДП сматра да институције и ресорни органи власти у РС и БиХ морају озбиљније прићи проблему тражења несталих бораца и цивилних жртава Одбрамбено-отаџбинског рата. Прије свега редефинисањем улоге и надлежности Института за нестала лица БиХ и других стручних служби за ове намјене. За ПДП није прихватљив престанак рада Комисије за испитивање страдања Срба и других народа у Сарајеву без икаквог образложења и тражиће наставак њеног рада или формирање неког другог тијела које ће коначно утврдити истину о страдању српског народа у том граду за вријеме рата 1992-1995. Такође, ПДП мисли да Република Српска не смије остати без стручно компетентне, независне и професионалне установе за документовање и истраживање збивања у грађанском рату у БиХ 1992-1995.
        
         Полазећи од тога да је главни циљ политичког дјеловања ПДП очување ентитетске државности и суверенитета РС у оквирима Дејтонског мировног споразума, те стална борба за правну државу и владавину права, а прихватајући Устав БиХ и Устав РС, ПДП сматра да у оквиру Оружаних снага БиХ треба афирмисати трећи пук „РЕПУБЛИКА СРПСКА“, са још снажнијим акцентом на очувању и развијању традиција Војске Републике Српске.  ПДП ће се заложити да у скорије вријеме у РС буде изграђено централно спомен-обиљежје погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату.

         12. Избјеглице и расељена лица

       Без обзира на чињеницу да је процес повратка имовине избјеглих и расељених лица у Босни и Херцеговини, у складу са Анексом 7. Дејтонског мировног споразума, завршен, ПДП сматра да тиме још нису ријешени сви проблеми са којима су се суочавале избјеглице и расељена лица у Републици Српској, као ни у Федерацији БиХ. Истовремено с овом оцјеном, сматрамо да та чињеница нема и не смије имати никаквог утицаја на активности у вези са будућим пописом становништва у БиХ, поготово не смије бити политикантски алиби за његово, евентуално, одгађање.
        
         У овој области било је и још увијек има институционалних блокада и препрека у остваривању појединих права, посебно интерно расељених лица. То се у првом реду односи на остваривање права на правичну надокнаду у рату уништене или оштећене имовине, а затим и на право на останак, односно право на слободан избор мјеста пребивалишта. За ПДП је то недопустиво и енергично ће се борити за исправљање дискриминације, дебаланса и неправди у овој области. То ће бити могуће једино уколико постоје оспособљене институције и органи власти надлежни за избјегличку проблематику. Зато ПДП сматра да још није вријеме за гашење појединих специјализованих државних служби и ресора за рјешавање питања избјеглих и расељених лица, попут министарстава, комесаријата за избјеглице, Фонда за повратак и сл., поготово уколико нема адекватних институционалних супститута за њих. 
        
         ПДП ће и убудуће наставити да сарађује са невладиним организацијама из ове области, с циљем што бржег рјешавања проблема оних интерно расељених лица која још нису ријешила питање изградње или обнове својих стамбених објеката. У том смислу ПДП ће се посебно заложити за успостављање институционалних оквира и финансијских капацитета, прије свега за реализацијуинститута правичне надокнаде у рату уништене имовине, затим за изградњу, одржавање и модернизацију неопходне инфраструктуре у избјегличким насељима, па рјешавање стамбених проблема оног дијела ове популације који још борави у колективним центрима, као и коначну реализацију пројеката остварења права и смјештаја расељених лица која сада имају алтернативни смјештај. ПДП ће подржати и кредитно задужење Босне и Херцеговине и Републике Српске за коначно рјешење избјегличких и расељеничких проблема до краја 2014. године. Паралелно с тим, ПДП ће настојати да се проблеми, данас расељених а сутра интегрисаних, лица континуирано рјешавају имплементацијом развојних програма и пројеката у РС, нарочито у области пољопривреде, малих предузећа и занатских дјелатности и других садржаја и форми самозапошљавања.
        
         ПДП ће учинити све да интегрисана расељена лица, као и повратници, ма гдје се они вратили, ни у чему не буду дискриминисана у односу на тзв. домицилно становништво, укључујући и област социјалне и здравствене заштите и уживања зарађених пензија.
        
         13. Здравство
        
         Систем здравственог осигурања у Републици Српској остао је исти као што је  био и у доба претходне државе. То је облик финансирања здравственог осигурања који се не може више одржати и који је постао кочница ефикаснијег система здравствене заштите. Формално, постоји систем јавног Фонда у који запослени уплаћују доприносе, а држава законима прописује права појединим категоријама становништва, а не обезбјеђује средства из буџета којима би та права финансирала. На тај начин се права оних који плаћају доприносе ограничавају и на њихов терет држава финансира лијечење социјално угрожених категорија.

         У том систему су нужне промјене да би се цијела област унаприједила. Потребно је дефинисати минимални пакет услуга које ће обезбиједити јавни фонд у који ће законом бити прописана обавеза запослених да дио својих средстава морају уплаћивати. У тај фонд и држава из буџета мора уплаћивати средства за оне категорије којима држава гарантује здравствену заштиту (инвалиди без посла, незапослени, пензионери, старија лица, сељаци и слично). Сматрамо да се мора укинути монополска позиција Фонда здравствене заштите, садашњег типа организовања и надлежности, и да се мора омогућити право запосленима да сами бирају фонд у који ће уплаћивати властита средства за здравствено осигурање и ниво услуга које су изнад нивоа гарантованог законом. Степен здравствене заштите преко минималног и нужног пакета здравствених услуга треба бити ствар добровољног осигурања и треба омогућити конкуренцију различитих фондова, односно облика осигурања.
        
         ПДП се залаже да све грађанке и грађани у РС имају здравствену заштиту, што значи да буду здравствено осигурани, било да сами уплаћују средства за осигурање, било да државне власти субвенционишу или на друге начине обезбиједе средства за здравствено осигурање за оне грађане и грађанке који из економских и социјално-статусних разлога не могу себи сами осигурати здравствену заштиту.

         Држава мора омогућити осигуранима да бирају установе у којима ће се лијечити. То ће се постићи ако сваки осигураник буде сам одлучивао гдје ће се лијечити за сопствена средства. То ће омогућити и конкуренцију између здравствених установа, а што би подигло квалитет здравствених услуга, од чега ће највећу корист имати грађани Републике Српске. Залажемо се да се годишње уговара цијена здравствених услуга, а не годишња транша по појединим установама каква је садашња пракса.

         Број кревета, љекара и другог медицинског и немедицинског особља у РС треба довести на европски ниво и на тај начин обезбиједити квалитет здравствене заштите какав је и у другим европским земљама. Сматрамо да су наши љекари и друго медицинско особље добро образовани и оспособљени за свој посао. Нови облик финансирања, за који се залажемо, гарантује стручним кадровима здравствене струке, као и осталом медицинском особљу, веће зараде и бољи стандард. Тиме би се дефинитивно напустила пракса да се на терет плата здравственог особља финансира осигурање социјално угрожених категорија становништва.         
        
         14. Државна управа и локална самоуправа              
        
         Партија демократског прогреса сматра да државна управа, односно  администрација, на свим нивоима њеног организовања и дјеловања у РС, треба да буде професионална и деполитизована, да се континуирано едукује, модернизује и приближава потребама грађана због којих и постоји. Да би могла да одговори том задатку, државна управа мора прво да се реформише, да рашчисти са рецидивима  из претходне државе и друштвеног уређења, који су и данас присутни у њеном функционисању, посебно у односу према „странкама“, да постане субјект који истински сервисира потребе грађана, привредних субјеката, јавних институција, невладиних организација и других конституенаса јавности.

         ПДП је спремна да ради на транзицији свијести запослених у државној управи по којој они себе још доживљавају као власт и као некога ко има моћ да не испуњава своје обавезе без полагања рачуна за то грађанима и јавности, али и перцепцију значајног дијела јавности која администрацију доживљава као силу изнад друштва и закона и некога ко им отежава или онемогућава да остваре своја права и интересе.

         ПДП сматра да је корупција била и још увијек јесте један од основних проблема државне администрације и јавних служби. Због тога ћемо инсистирати на доношењу сета закона у којима би се јасније дефинисала одговорност контролних институција и механизама у Српској и БиХ (инспекцијски органи, ревизије јавног сектора, независни органи као што су РАК, ЦИК, ВСТС БиХ и др.), али и на реализацији могућности контроле рада администрације и јавних служби од стране цивилног друштва и грађана. ПДП ће инсистирати на елиминисању и других слабости које су присутне у државној управи у РС, као што су неодговорност, некомпетентност, спорост у раду, непотизам, шутња администрације, злоупотреба положаја итд. 

         И друге јавне службе, такође, морају бити у функцији грађана, задовољавати њихове интересе и захтјеве, јер их они путем пореза плаћају. Ако грађани већ не могу имати слободу избора субјекта услуга које им традиционално даје администрација, јер она има монопол на неке услуге, то не значи да друштво не треба и не може да организује и алтернативне или приватне службе за пружање одређених услуга из домена цивилног статуса становништва, чиме се на дјелу демонстрира право да могу мијењати субјекте који незадовољавају у пружању услуга или чијим радом нису задовољни, а што је афирмација и принципа конкуренције. 

         ПДП сматра да јавност и грађани РС имају право да у потпуности буду укључени и информисани о начину рада и одлучивања у извршној и законодавној власти. Залажемо се да се сједнице Народне скупштине Републике Српске, Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и Вијећа народа РС учине доступним јавности и да се створе претпоставке да се јавним и приватним медијима омогући пренос сједница уколико они испуњавају услове за то и ако то желе.

         Партија демократског прогреса сматра да је добра локална самоуправа један од главних услова и циљева развоја друштва који треба да води економском развоју и демократији, првенствено непосредног типа.
        
         Право на локалну самоуправу је саставни дио општих људских права и слобода. Локална самоуправа треба да задовољи потребе грађана одговарајући на њихове свакодневне и конкретне захтјеве за пружање услуга и обезбјеђивање што бољих услова живота у свим областима које су у надлежности локалне самоуправе.
        
         Стање у овој области у РС данас није задовољавајуће. Изражени су јаки трендови централизације власти, посебно у области фискалне политике, али и другим. Извори финансирања локалне самоуправе нису адекватни обавезама које су локалним властима прописане Уставом и законима.        
         Полазећи од принципа да свака власт мора бити у служби грађана и што ближе њима, ПДП ће се трајно и снажно залагати за што већи степен децентрализације власти и давање већих надлежности локалним властима, што подразумијева и њихово веће учешће у расподјели јавних прихода.
        
         Ово принципијелно опредјељење подразумијева креирање и доношење нових или измијењених закона, наставак и снажнију имплементацију започетих реформи локалне самоуправе ка децентрализацији, уставну гаранцију надлежности локалних власти, брзо отклањање мањкавости система локалне самоуправе проузрокованих транзиционим процесом, усклађивање свих позитивних прописа са европским стандардима и стално подизање друштвене свијести о потребним стандардима локалне самоуправе.
        
         Добра локална самоуправа, што ближа грађанима и у потпуности у њиховој служби, као један од најважнијих предуслова развоја демократије, трајно је опредјељење Партије демократског прогреса.        

         15. Борба против криминала и корупције     
        
         Република Српска, као државотворан ентитет, и Босна и Херцеговина унутар које постоји и функционише РС, су друштва у транзицији. Једна од одлика ових друштава јесте и висок степен криминала и корупције у њима. Према томе, овдје се не ради о неком волунтаристичком приступу друштвеним односима, него о једној закономјерности ширих социјалних процеса у сасвим конкретном историјском контексту. Ова спознаја има непосредне реперкусије и на садржај и динамику борбе против криминала и корупције, дефинисаних као негативне друштвене појаве.
        
         Криминал и корупција у друштвима у транзицији, па тако и у БиХ и Републици Српској, могући су, између осталог, и због тога што су у овим друштвима слабе, неразвијене друштвене и државне институције, недовољне и неоспособљене јавне службе и други професионални органи и ресори задужени за борбу против криминала и корупције. Због тога ће ПДП у први план борбе против ових девијантних појава ставити управо оспособљавање постојећих професионалних институција, њихово кадровско јачање и материјално-техничко опремање. То се у првом реду односи на Министарство унутрашњих послова, Полицију и њене организационе облике на нивоу локалних заједница, на правосудне органе (тужилаштва, судови и др.), на инспекцијске органе, на органе за ревизију и контролу итд. Другим ријечима, ПДП сматра да за успјешну борбу против криминала, што је битан циљ нашег политичког дјеловања, нису потребне неке нове институције, попут агенција, бироа и сл., него јачање постојећих инструмената и механизама и њихово перманентно дјеловање, а не извођење ad hoc акција.
        
         За ПДП највећи актуелни друштвени проблем је организовани криминал и зато сматра да је обавеза свих друштвених институција и свих нивоа власти (законодавна, извршна и судска) да одговорно, стручно и координисано раде, како на детекцији и елиминисању организованог криминала и корупције, тако и на њиховој превенцији. Нарочито се морају ускладити мјере и активности које предузимају полицијски органи са оним шта и како раде тужилаштва и судови, односно иновирати постојеће или донијети нове законе како се не би догађало да један орган не зна шта ради други, по надлежности комплементаран или близак првоме, тј. да неке службе откривају и хапсе преступнике и криминалце, а поједини органи их пуштају или амнестирају од одговорности, односно своје поступање правдају мањком легислативе или својих надлежности, или да има „празног хода“ на релацији органи откривања и гоњења – правосуђе – установе за смјештај и издржавање казни осуђених криминалаца. Због тога ће ПДП подржати и дати свој пуни допринос изради нове или доградњи постојеће легислативе неопходне за енергичну и ефикасну акцију надлежних органа и ресора у борби, нарочито против организованог криминала.
        
         Корупција је, такође, велика опасност и изазов за демократски развој друштва, политички систем, изградњу институција и повјерења између грађана и система власти и мреже институција преко којих се власт врши. Осим у сфери бизниса и власти на свим нивоима, нарочито администрације, али и у Влади и министарствима, правосуђу и сл., корупција у РС је већ дужи низ година присутна и у области здравства, банкарства, образовања, спорта, медија информисања итд., што значи да и борба против ње мора бити свеобухватна, добро организована и бескомпромисна, уколико се желе елиминисати њене негативне посљедице и постићи позитивни резултати. А то је један од приоритета дјеловања ПДП. По нашем мишљењу, осим ефикасног рада полицијских и правосудних органа, смањењу корупције доприноси и јавност рада свих државних институција и органа, а посебно одговорних функционера у њима, и ПДП ће се снажно и континуирано залагати за такав приступ поимању и практиковању одговорности обављања јавних функција и односа према најширој јавности.  
        
         За ПДП је важно питање подизање јавне свијести о значају феномена криминала и корупције и неопходности друштвене акције и борбе против њих. У тој друштвеној активности није довољно ослонити се само на професионалне службе, полицијске структуре прије свега, него у томе своју улогу морају препознати и дати допринос образовни систем и институције, средства информисања, здравствене установе, професионална удружења, невладине организације итд.            

         16. Однос према религији и вјерским заједницама
        
         ПДП је увијек сматрао да Република Српска треба да буде секуларно друштво у коме су правно, у јавној сфери, религија и црква одвојене од државе. Но, то не значи да религија и црква не треба да имају одговарајућу улогу у друштву, и да не могу јавно изнијети свој став о свим битним питањима за заједницу унутар које дјелују, али то мора бити дефинисано уставом и законима. Напротив, промовишући вриједности народа међу чијим припадницима дјелује, црква не само да испуњава неколике индивидуалне потребе људи, него је она и снажан субјект који артикулише и чува кључне моралне, културне и духовне одлике и вриједности народа, што доприноси друштвеној интеграцији и стабилности.
        
         С обзиром на чињеницу да Партија демократског прогреса доминантно политички дјелује у Републици Српској, коју већински чине припадници српског народа и вјерници Српске православне цркве, потпуно је логично да ПДП сматра нормалним што се Српска православна црква не може и не треба искључити од одређеног утицаја на јавни живот, од културе и образовања, до здравствених, хуманитарних и привредних активности, али јасно се дистанцирајући од клерикалистичких елемената и претензија. То је због тога што је Српска православна црква онај друштвени субјект и фактор, религијска „институција“ која, између осталог, заговара и бдије над јединством и саборношћу српског народа и један је од кључних и најдјелотворнијих ослонаца којег је српски народ имао у тешким временима у прошлости, а то ће, сигурно, бити и у будућности. Због тога ћемо, иако смо политичка организација чији чланови не морају, али и могу, бити религиозни и припадати СПЦ, максимално помагати Српску православну цркву у остваривању њене мисије и афирмисати њене активности и напоре усмјерене ка добру човјека и заједнице.
        
         ПДП је апсолутно свјестан и никад није негирао чињеницу да у РС живе и грађани који припадају другим националним и религијским идентитетима, припадају другим конфесијама, исповиједају и имају другачији обред. Увијек смо сматрали да они због тога не смију имати никакав потчињен и неравноправан положај у друштву. ПДП ће се енергично борити за то да они буду потпуно равноправни грађани Републике Српске, а држава треба помоћи и рад ових заједница и не смије према њима бити никаквог дискриминаторског односа. Слобода вјероисповијести мора им бити загарантована у складу са највишим стандардима у овој области.
        
         ПДП ће се залагати да се питање друштвеног положаја религија и вјерских заједница, однос државе и цркве, права вјерника и друга питања од значаја за ову сферу у Републици Српској, што прије уреде законом, а посебно питање реституције црквене имовине и заштите културно-историјског насљеђа у црквеном власништву у оба ентитета у БиХ.         
        
         17. Образовање     
        
         Образовање, тачније образовни потенцијал који имају млади нараштаји је један од три најзначајнија ресурса са којим располаже Република Српска данас. Оно се мора третирати као дјелатност од виталног националног интереса и значаја. И због тога ће ПДП настојати да се у овај социјални систем унесе више реда, изврше потребне промјене с циљем достизања и легализације свјетских стандарда у које би се уклопиле и неке традиционалне домаће вриједности. Прихватајући искуства других и уклапајући се у прописе и вриједности асоцијација којима се у друштву тежи, не морамо се нужно одрећи свих досадашњих добрих пракси и резултата који су остварени у сфери образовања. Образовна дјелатност треба имати и васпитну компоненту, како у развијању општих хуманих принципа и вриједности, толеранције других и различитих, тако и у његовању националних посебности и традиције.
        
         ПДП сматра да је улагање у образовни процес најбоља инвестиција у будућност и због тога ће настојати афирмисати оне мјере и активности које ће стимулисати све основце да наставе образовање у средњим школама, а свршени средњошколци упишу факултете или неки други ниво високошколског образовања. ПДП ће се борити да се у РС што прије створе услови за увођење обавезног средњешколског образовања, те за коначну имплементацију потпуног, бесплатног основног образовања. За дјецу из социјално угрожених породица и других вулнерабилних категорија, бесплатно образовање треба да се уведе одмах.           
        
         Наша партија сматра да је недопустиво низак проценат обухвата дјеце предшколским образовањем и васпитањем у РС и спремна је озбиљно радити на стварању услова - законских и материјално-финансијских, прије свега изградњом објеката дјечијих вртића, основних школа итд. -  да се то неповољно стање хитно мијења. Овај проблем нарочито је изражен у руралним дијеловима Републике и у директној је вези са демографско-популационим стањем и политиком у РС па га тако, синергички, и треба рјешавати. ПДП стоји на позицији да је постојећа мрежа основних школа у РС нерационална и да је треба мијењати.        
        
         Квалитетног образовног процеса нема без адекватне финансијске надоканде наставницима у виду плата. Због тога ће се ПДП залагати за повећање плата запослених у образовним установама, затим за подстицање перманентног стручног усавршавања наставника и професора, те техничко опремање школа. Стручне школе морају образовати кадрове који ће након завршетка школовања бити способни да раде оно за шта имају диплому.         
        
         Такође, ПДП ће се залагати за такве иновације наставних програма и планова у средњим школама које ће омогућити већу мобилност ученика, укључујући и прелазак из једне школе у другу, као и брже прилагођавање потребама тржишта рада. Исто тако, потребно је планирати образовање у складу са дугорочном стратегијом развоја РС, водећи рачуна о регионалним потребама привреде. То подразумијева и другачију политику и профилацију образовања за наставничка занимања, у које треба селектовати најбоље свршене ученике средњих школа, те наставне програме који ће омогућити бржу и јефтинију доквалификацију и преквалификацију наставног кадра, у складу са потребама наставе.
        
         ПДП је свјесна нужности приватизације и у образовном систему. И то не само кад је високо образовање посриједи. Не треба спречавати оснивање приватних школа свих нивоа образовања, али треба прописати јасне критеријуме и проводити редовну контролу и цертификацију, како за само оснивање, тако и за наставни програм, кадрове и методологију рада и друге услове функционисања ових институција. ПДП ће се залагати за то да се између приватних образовних установа, од предшколских до универзитетских, развија такмичарски дух у квалитету наставе и што нижој цијени пружања образовних услуга, а не као до сада - у што бржем доласку до диплома, које све мање вриједе, што већој заради власника и професора итд.
        
         Републици Српској не треба инфлација диплома, него кадрови који ће се моћи носити са изазовима будућности, и њене власти због тога морају посветити пуно више бриге судбини образовања, од ђачког и студентског стандарда до критеријума за стицање академских титула и звања. Власти се не могу амнестирати од одговорности за стање у јавном образовном систему, посебно у области високошколског образовања (дужина студија, корупција, низак квалитет наставе, недовољне и нередовне стипендије итд.), али и у приватним школама и факултетима. Неопходно је кадровско и друго јачање постојећих стручних институција у образовању, попут педагошких завода, завода за уџбенике, наставна средства и опрему, агенције за стандарде у оцјењивању итд. Али, да би се могле доносити, повлачити и проводити конкретне мјере и активности, неопходно је прије тога дефинисати политику или стратегију Републике Српске у области образовања, неопходно је ажурирати постојећу легислативу, донијети нову, међусобно их ускладити, одредити циљеве и домете реформе, успоставити критеријуме за евалуацију и мјерење остварених резултата и ефеката и сл.         
        
         Није прихватљива политизација, тј. дневно-политичко и политикантско мијешање у образовни процес. Недопустиво је било какво ограничавање аутономије образовних установа, а нарочито високошколских. За ПДП није прихватљиво, због тога што није рационално и ефикасно, да се баш о свим питањима која се тичу образовног процеса одлучује само на једној инстанцији и у једном органу – министарству просвјете. ПДП сматра да се нека питања функционисања образовног система и установа, нпр. оснивање нових вртића, школа, превоз и смјештај ученика, материјални трошкови и одржавање објеката, избор менаџмента школа и др., морају децентрализовати и о њима требају одлучивати и локалне заједнице.
        
         18. Наука и технологија        
        
         Наука је покретачка снага развоја сваког друштва, па тако и Републике Српске. Имајући то на уму, ПДП ће се залагати за дефинисање, креирање и провођење системских мјера које ће омогућити снажнији развој и утицај науке и научно-истраживачког рада на развој друштва у цјелини, а нарочито на имплементацију нових технолошких достигнућа. Посебно ћемо промовисати научна истраживања и афирмисати нове научне институције у областима од стратешког значаја за РС и БиХ, као што су: национална историја, култура и језик, економски развој, информационе и нове технологије и достигнућа, енергетика, аграр, фармакологија, биомедицина итд. Сматрамо да је неопходно да Република Српска што прије донесе своју стратегију развоја науке и технологије и спремни смо томе дати свој пуни допринос. 
        
         ПДП ће се залагати да јавни универзитети у Републици Српској коначно постану кључни носиоци научно-истраживачког рада. Подржаваћемо активности Академије наука и умјетности РС, као највише научне установе у РС, да, у складу са стратешким циљевима, подстиче, генерише и усмјерава научно-истраживачки рад, и настојати да се резултати истраживања које она, као и друге научне установе, тимови и појединци буду проводили, што прије имплементирају. Исто тако, кроз међународну сарадњу ћемо подстицати учешће наших научника на пројектима од регионалног и европског значаја. Настојаћемо да се у наредном петогодишњем периоду обезбиједе финансијска издвајања за науку у висини држава у окружењу. Залагаћемо се да се успостави систем и пракса учешћа научно-истраживачких радника у свим владиним стратешким пројектима, као и да се средства издвојена за науку у буџету Институција БиХ равномјерније него до сада дијеле научно-истраживачким установама и појединцима из оба ентитета.
        
         ПДП ће се борити за стварање услова у којима млади научници и истраживачи могу несметано одлазити на школовање, специјализације и усавршавање у иностранство, али ће истовремено стимулисати и њихов повратак у Републику Српску у којој треба да примијене своја знања и вјештина стечене у иностранству.           
        
         19. Култура
        
         За Партију демократског прогреса култура, у најширем значењу тог појма, представља најснажнији и најзначајнији конститутивни елемент националног идентитета. Због тога ПДП и придаје велику пажњу култури и културном стваралаштву српског народа у Републици Српској, БиХ и шире, посебно у дијаспори, али и других народа и националних мањина које живе у нашој Републици и БиХ. Народи и њихови идентитети се међусобно разликују, прије свега, по култури, духовности, умјетности, језику, писму, традицији, културној баштини, њеној заштити и очувању. Међутим, разлике у сфери културе, умјетности и традиције, које су легитимне међу националним заједницама, не смију бити извор и изговор за неразумијевање и сукобљавање у односима између националних колективитета у РС и БиХ, односно дискриминацију било којег припадника националног ентитета, свеједно да ли се ради о конститутивном народу или националној мањини. ПДП ће се енергично супротстављати свим таквим, евентуалним, схватањима и тенденцијама, односно злоупотреби културе и културног стваралаштва у политикантске сврхе.
        
         За културу српског народа у РС и БиХ од пресудног значаја су српски језик и ћирилично писмо, што не искључује остале конститутивне елементе културе, као што су традиција, умјетност, књижевност, филм, сликарство, културно-историјска баштина, духовност, манифестације културног стваралаштва, забава, обичаји и сл. ПДП се залаже и залагаће се за коришћење српског језика и ћириличног писма у службеној употреби у Републици Српској, те њихово равноправно третирање и употребу у институцијама, медијима информисања и јавности Босне и Херцеговине, без било какве дискриминације латиничног писма у образовном систему Републике Српске, или институционалног онемогућавања његове употребе у приватном и јавном сектору и комуникацији у РС. Осим потребе да се ова материја прецизно уреди законима, ПДП ће обратити пажњу на стимулисање коришћења српског језика и ћириличног писма у јавним средствима и сервисима за масовно информисање, прије свега у новинама, часописима, књигама, радио и телевизијским продукцијама, драмским, видео, интернет и филмским дјелима, системима и медијумима емитовања, приказивања и репродуковања итд.
        
         ПДП ће, путем органа и институција власти које буде формирала или на које буде утицала, али и помоћу невладиног сектора из те сфере, настојати да се ове двије централне вриједности и одлике националне културе увијек његују, пазе и помажу, развијају и штите, научно истражују и валоризују, укључујући и формирање нових институција за старање о њима. Прије тога, а с обзиром на чињеницу да сада у РС нема једног генералног закона о култури, ПДП ће иницирати и енергично се залагати за што брже доношење закона о култури, из којег би се касније дедуковали и закони о појединим областима културног стваралаштва. Такође, ПДП ће инсистирати на доношењу стратешког документа о развоју културе у Српској.  
        
         Културни живот и стваралаштво у Републици Српској данас је изузетно централизовано и одвија се углавном путем манифестација. ПДП се залаже за децентрализацију културе и њен равномјеран развој у свим срединама. ПДП није против приватизације у сфери културе, нарочито кад су посриједи изградња објеката за културне намјене и организовање културних садржаја, али се мора водити рачуна о судбини садашњих простора из културе, те запослених у институцијама културе, нарочито у малим општинама, како оне не би већ сад остале без икаквих садржаја и облика културног живота. 
        
         ПДП преферише јавну подршку и финансијско улагање у тзв. велике подухвате и пројекте из области културног стваралаштва и заложиће се да се у Републици Српској што прије и што више сними, објави, наслика, прикаже, пројектује, заштити, истражи итд., дјела од националног значења и значаја. Морају постојати јасни критеријуми о томе шта су праве вриједности и дјела из културе и умјетности да би се могло процијенити требају ли она бити финансирана средствима из буџетậ, показана домаћој публици, односно „извезена“ у свијет. Добра дјела националне културе су, истовремено, и универзална дјела културе, дио свјетске културне продукције и баштине. Због тога ће се ПДП борити против културне аутархије, против провинцијализације културног стваралаштва, а за пуну сарадњу и размјену садржаја и остварења српске културе са културама и креацијама других народа и држава.
        
         ПДП ће се залагати за повећање стопе издвајања из бруто-националног дохотка РС за културу и достизање њеног нивоа као у другим државама у окружењу. Партија није против културног аматеризма нити тзв. културно-забавних садржаја, као и манифестација од локалног значаја и нивоа, али то је брига локалне самоуправе.          
         20. Породица и популациона политика
        
         За ПДП породица је један од темељних стубова друштва. Природно је стога да ПДП, као народна партија центра инсистира на породици, јер је то једна од кључних вриједности и политика и европских партија ове оријентације. У савременом свијету су, на неки начин, угрожене традиционалне вриједности и односи у породици, а ми сматрамо да јој се морају вратити или изнова изградити бар неке особине, садржаји, вриједности и улоге које је некад имала на овим просторима. Нема те власти и тих социјалних институција које могу надокнадити породични склад, значај и вриједности нормалног породичног амбијента. Због тога ће се ПДП трудити да се те вриједности и односи промовишу и постану животна свакодневица наших породица.

         Брига о старијим члановима мора бити обавеза породице, јер ту улогу и задатак држава никада не може надомјестити и у потпуности испунити; васпитање дјеце и омладине и њихово оспособљавање за живот такође мора бити у фокусу пажње и модерних породица, зато што то не могу у потпуности артикулисати образовне установе и други субјекти. Такође, улога породице постаје све значајнија и у савременом бизнису, кроз самозапошљавање, породична предузећа и сл.        
        
         ПДП је већ дужи период у континуитету заговарао, што ће и убудуће чинити, пронаталитетну политику и афирмацију породица са више дјеце, укључујући и додјелу посебних пензија мајкама које су родиле четверо или више дјеце, али без политикантских намјера и јефтиних комерцијалних ефеката, него са пуном свијешћу и одговорношћу пред чињеницом смањења броја становника, односно новорођене дјеце. Ако се тај тренд не заустави, а може само добро осмишљеним и изведеним мјерама, Републици Српској пријети популациони дебакл, а српском народу у њој демографски пораз и, у даљој перспективи, нестанак. Наше је становиште да у активности с циљем превенције или отклањања тих негативних трендова и могућности, треба још храбрије ући, да треба ићи на хитну конкретизацију мјера које ће пратити и реално подржати такво стратешко опредјељење.
        
         То, између осталог, значи да се морају што прије наћи оптимална рјешења за новчану и другу субвенцију породицама са више дјеце, затим помоћ мајкама кроз продужетак породиљског одсуства или утврђивање неке врсте сталних новчаних надоканада за незапослене мајке, па борбу против послодаваца који не примају или отпуштају са посла жене труднице итд. Такође, афирмација пронаталитетне политике је и појачана заштита права дјеце, а нарочито законско изједначавање могућности дјеце са посебним потребама, од инклузивне наставе до нових облика збрињавања дјеце без родитељског старања итд. Вишечлане породице треба подржати и другим мјерама афирмативне акције, јер број неожењених и неудатих рапидно расте, и ако институције власти не предузму адекватне мјере природни прираштај може бити доведен у питање. Снага личног примјера у овој области пуно значи.
        
         Важан сегмент демографске политике јесте и попис становништва. ПДП ће још снажније и досљедније него до сада инсистирати на попису становништва у БиХ, односно макар у Републици Српској, уколико Федерација БиХ или институције БиХ то не желе или не могу провести. Попис је неопходан не само због утврђивања бројног стања припадника овог или оног конститутивног народа или националне мањине, а што је у БиХ најбитније и од тога ПДП неће одустати, тим прије што је посљедњи попис становништва у БиХ обављен далеке 1991. г., и то у другој држави (СФРЈ), него због евидентирања укупних ресурса са којима се у друштву и држави, односно ентитету, располаже, укључујући и број домаћинстава, породица и њихових чланова.
        
         Попис становништва у БиХ јесте политичко питање и ПДП не бјежи од те истине, напротив: према њему се и до сада тако односио и тако ће се и убудуће односити и максимално ће се борити, кроз институције система, да се попис становништва у БиХ коначно обави, а затим установи пракса сталних редовних пописа, без икаквих претходних условљавања и резерви због могућих резултата.

       21. Питање родне равноправности
        
         Партија демократског прогреса је била једна од првих политичких странака на јавној сцени Републике Српске и БиХ која се јавно и одлучно залагала за потпуну родну и друштвену равноправност мушкараца и жена, за апсолутну елиминацију дискриминације жена и јачање њиховог друштвеног положаја у сваком погледу. У вријеме кад је ПДП носио и био симбол извршне власти у Републици Српској формиран је Џендер центар Владе РС, а отпочело је формирање и функционисање одговарајућих комисија, одбора и савјета унутар законодавних органа власти у РС (Народна скупштина РС и скупштине општина). Такође, једно од првих радних тијела које су формирали органи ПДП био је Форум жена, а као партија подржали смо и одредбе Изборног закона БиХ о обавезној квоти лица различитог пола, углавном жена, на кандидационим листама за изборе у органе власти на различитим нивоима њиховог организовања у БиХ и РС.

         Без обзира што је, нарочито формално посматрано, стање у области родне равноправности у РС данас боље него прије десет година кад је ПДП тек основана, ПДП није задовољна укупним положајем жена у друштву. Жене су још пуно рањивија категорија и чешће жртве дискриминације. ПДП сматра да су сви друштвени фактори, а посебно за то надлежни органи и институције, позвани и одговорни да предузму енергичне и перманентне мјере с циљем спречавања насиља над женама, нарочито у породици и на радном мјесту, тј. мобинга, затим економске експлоатације жена и неједнаког плаћања жена и мушкараца за исти рад. Посебно је тежак положај жена на селу и морају се предузети хитне мјере на поправљању њиховог статуса.
        
         ПДП ће све учинити, како на подизању јавне, друштвене свијести о значају родне равноправности и јачању друштвеног положаја и улоге жена, тако и на конкретној промоцији и заштити права жена, те предузимању активности на превенцији против насиља. Партија ће се трудити да надлежне институције власти конкретним мјерама помогну и заштите труднице – нарочито од неодговорних послодаваца – затим жене на трудничком боловању, па младе и самохране мајке, али и мушкарце који сами брину о породици. ПДП ће водити рачуна о чињеници да је родна равноправност прије свега социјално условљена и детерминисана, те да се успјеси у тој области могу постићи само уколико се традиција и етаблирани поредак односа и вриједности не руше револуционарним мјерама, него мијењају дуготрајним, еволутивним поступцима.          

         22. Млади
        
         Истраживања показују да велики број младих жели да напусти Републику Српску и потражи своју будућност у развијеним западним земљама, па се као примарни циљ Партије демократског прогреса поставља стварање услова за трајни останак младих. То је могуће само уколико се буду развијали сви сегменти друштва. Кључни фактори који утичу и опредјељују живот младих људи, који треба да представљају стуб развоја Републике, су адекватно образовање, запошљавање, стамбено збрињавање, формирање породице и општи квалитет живота младих кроз културу, спорт и слободно вријеме.
        
         Кроз образовање као развојну функцију младих потребно је пружити неопходна знања која би била усклађена са стварним потребама РС који морају имати дугорочни стратешки карактер и бити у корелацији са потребама економије цијелог друштва.        
        
         Када је у питању запошљавање ПДП ће инсистирати на допуни и осавремењивању програма волонтерског и приправничког стажирања који се показао као веома ефикасан пројекат, а којег је управо ПДП промовисао и тиме отворио могућност за запошљавање младих. ПДП ће се залагати да за сваку особу до 30 година старости за завршеном високом школом или факултетом, као и за младе за завршеном средњом стручном школом дефицитарних занимања и заната, буду обезбјеђене бесповратне субвенције у износу од 2/3 просјечне плате за годину дана обављања приправничког стажа.
        
         Политика стамбеног збрињавања младих и младих брачних парова има вишеструко значење за Републику Српску, како за трајно рјешавање стамбених проблема и останак младих на овим просторима, тако и  као генерални подстицај инвестиционој изградњи. По мишљењу ПДП Фонд становања, као званичну институцију за једну конкретну област, би требало издвојити из Инвестиционо-развојне банке као тромог конгломерата и пропалог концепта. На тај начин и у тим условима Фонд би пружао потпуну подршку не само повољном стамбеном кредитирању већ и остваривању политике стамбене изградње под најповољнијим условима за младе. Субвенциониране каматне стопе за младе брачне парове треба замијенити једнократним новчаним давањима за све младе брачне парове који купују или граде прву властиту стамбену јединицу стандардизоване квадратуре.        
        
         ПДП сматра да је могуће реализовати и концепт ослобађања од плаћања једног дијела комуналних трошкова и пореза на додатну вриједност у склопу посебног пројекта „мој први дом“, као јединственог програма подршке рјешавању стамбеног питања младих и битне претпоставке и стимуланса за формирања породице.
        
         Здрава породица као основна ћелија сваког развијеног друштва је амбијент у којем треба да се рађају, васпитавају и одрастају дјеца и млади и то је концепт којег подржава и афирмише Партија демократског прогреса. Ми се залажемо и за свеколику другу афирмацију младих људи, њихових потенцијала и креативности, јачање њихове друштвене улоге и преузимање одговорности за развој и напредак нашег друштва. То је ПДП и практично показала у својим редовима и постављањем својих кадрова на позиције у социјалној и политичкој хијерархији на које је могла утицати.        
        
         23. Спорт
        
         ПДП полази од тога да је ова област друштвеног живота основа развоја здраве друштвене заједнице и појединаца, а улагање у спорт сматра важном инвестицијом у будућност Републике Српске и сваког њеног грађанина. Спорт је дјелатност која треба да омогући психофизички развој појединаца, нарочито дјеце и омладине, остварење њихових физичких и креативних предиспозиција и потенцијала, што су доказали бројни свјетски значајни спортисти који воде поријекло са ових простора. Међутим, спортски потенцијали могу да се искористе једино ако се створе адекватни услови за бављење спортом, прије свега уколико се обезбиједе стручни кадрови, затим објекти, формирају спортска друштва и клубови, ријеше извори финансирања, значајно смање злоупотребе, насиље и допинзи у њему и др. Зато ће се ПДП залагати да се што прије усвоји Стратегија развоја спорта у РС, у којој, између осталог, треба дефинисати односе између физичке културе у образовним институцијама и масовног бављења спортом, с једне стране и, с друге стране, професионалног спорта. ПДП ће подржавати што већу укљученост младих у спорт.
        
         За ПДП неки проблеми у спорту РС ефикасније би се рјешавали досљеднијом примјеном постојећег Закона о спорту РС, у складу с којим још треба формирати и спортску инспекцију. Финансирање спорта, посебно врхунског, мора бити јавно, транспарентно и у складу са критеријумима дефинисаним од стручних и независних тијела у овој области. ПДП се залаже да се дио финансирања ове активности ријеши путем ослобађања дијела пореза на добит, а остали дио приватизацијом и ове дјелатности, као и за још строжије контроле махинација и злоупотреба људског тијела и психе с циљем остварења само бољих резултата.
        
         25. Туризам             
        
         Туризам је једна од привредних грана чији потенцијали у Републици Српској нису довољно искоришћени, и у којој се налазе озбиљне развојне шансе. Разноликост туристичких потенцијала је значајан позитиван предуслов за развој туристичке привреде. ПДП развој туризма посматра као стратешки приоритетну привредну грану, због чега ће настојати да промовише значај и могућности туристичке привреде и утиче на подизање јавне свијести о њеним предностима и ефектима. Промовишући туристичке ресурсе и потенцијале, промовише се и Република Српска у свијету. У томе већу улогу него до сада треба да одиграју институције власти из ове области (надлежна министарства за област туризма, просторног планирања, трговине, урбанизма, угоститељства, саобраћаја, животне средине, занатства итд.), туристичка организација, привредна комора, здравствене и еколошке организације, те специјализоване агенције.
        
         Осим природних ресурса погодних за туристичку привреду, у наредном периоду тежиште треба ставити и на: изградњу и обнављање смјештајне инфраструктуре и прилагођавање исте савременим стандардима и захтјевима тржишта; прилагођавање туристичких потенцијала потражњи и промјенама глобалних туристичких вриједности, због тога што се у савременој туристичкој привреди све више иде ка интернационализацији економије;  коришћење сајамских могућности РС, представљајући туристичке погодности на берзама у РС, Федерацији БиХ и иностранству; побољшање кадровских ресурса; затим на доношење посебних законских прописа о газдовању националним парковима, еко-парковима и другим заштићеним природним вриједностима; развој зимског ски туризма;  доношење еколошке стратегије и очување здраве животне средине и дестинација; рад на развоју и других грана туризма (спортски, здравствени, вјерски, планинарење, ловни, риболовни, сакупљање љековитог биља, гљива и сл.); заштиту културно-историјских споменика; организовање ђачких и студентских екскурзија, излета и школа у природи унутар Републике; спортски туризам; етнографске специфичности, традицију и обичаје појединих региона и насеља у РС; сеоски и агротуризам итд.        
        
         Јер, по мишљењу ПДП инвестиције у туристичку привреду, а посебно у еко, сеоски, спортски и етно туризам могу активирати врло значајне ресурсе и тако подстакнути производњу здраве хране, велико запошљавање у неразвијеним подручјима и бити замајац развоја услужних дјелатности (угоститељство, саобраћај, занатство, трговина и сл.), због природе туристичке привреде која је изразито зависна од стања и односа у другим привредним гранама. Због тога у наредном периоду предмет посебне пажње и активности у сфери туристичке привреде требају бити улагања и креирања нових садржаја и облика потрошње, рекреације, забаве и одмора у, нпр., зимски и љетни туризам на Јахорини и другим планинама, бањско-здравственим установама, ваздушним бањама, сеоским атарима и др., затим израда туристичких карата и пропагандна активност, едукација кадрова за туристичку привреду, међународна туристичка размјена итд. 
  
         Такође, одређене могућности и подстицаји развоју туризма представљају и стварање претпоставки за одмор и рекреацију, те стимулисања организованих посјета и коришћења туристичких ресурса и дестинација категорија становништва лошег економског и материјално-финансијског статуса, попут пензионера, инвалида рата и рада, бивших бораца, дјеце са посебним потребама итд., а у што се требају и могу укључити и поједине јавне установе (нпр. Фонд ПИО, Фонд дјечије заштите и др.) и невладине организације.
        
         Битна претпоставка развоја и успјеха туристичке привреде јесу саобраћај и комуникације. Неминовно је реструктурисање унутар жељезничког саобраћаја у РС, посебно јавног предузећа Жељезнице РС, затим ваздушног саобраћаја, али и директно финансирање изградње путних саобраћајница.         

         21. Екологија   
        
         Заштита животне средине одавно већ није питање помодарства, него основна потреба човјека и услов опстанка човјечанства. Глобално загријавање, озонске рупе, тешки метали у питкој води и други облици угрожавања природе постају главна опасност за људско друштво. Због тога се ПДП залаже да се заштити животне средине посвети максимална пажња. Инсистираћемо да се и у овој области донесу закони који су у складу са најбољом свјетском праксом. Европска легислатива у области заштите животне средине биће нам основна водиља.
        
         Кључну улогу у овој области треба да имају државне власти, и то како у законодавству, тако и у контроли примјене закона. Стога је потребно ојачати инспекцијски надзор, увести санкције за прекршиоце прописа и правила у овој области, али и бити свјестан да се угрожавање животне средине не може побиједити само административним мјерама. Због тога ћемо подржати и невладине организације којима је ово брига. Исто тако, треба радити на образовању и освјешћивању становништва о значају, потреби и начинима заштите животне средине, путем медија информисања, наставних садржаја, НВО и других облика удруживања грађана у локалним заједницама. ПДП ће се ангажовати на обезбјеђењу средстава за заштиту природних добара (шума, језера, ријечних токова, националних паркова и др.), затим доношењу потребних правних прописа, приступању и ратификацији међународноправних инструмената за заштиту природне околине и промоцију еколошке свијести.

         ПДП ће се залагати и за то да промовисање и брига за здраву животну средину не поприме идеолошке садржаје, димензије и значења, те да не постану параван за разно-разне манипулације центара моћи и доминације, односно да не послужи као оправдање за противправно и непринципијелно мијешање јачих држава у послове, правни поредак и економске интересе мањих и слабијих држава, што се, на жалост, као тенденција назире на хоризонту епохе и глобалних свјетских кретања. Све еколошки детерминисане активности и пројекти морају бити у границама права и корелацији са активностима у другим секторима, као и потребама и интересима грађана. 

         26. Завршне поруке

         Партија демократског прогреса је потпуно свјесна чињенице да живимо у глобалном свијету у којем се одвијају драматичне промјене основних постулата и услова живота. Турбуленције су толико динамичне да оно што је истина данас, већ сутра може бити неистина, превазиђено, ствар прошлости. У таквим околностима врло тешко је предвидјети садржај процесâ у којима ћемо се као друштво наћи, понекад и независно од воље неких друштвених чиниоца и протагониста политичке сцене, данас и овдје. Гледано из тог ракурса и аксиолошког становишта, свако пројектовање и заговарање нових односа и кретања у будућности, поготово у социо-економској и правно-политичкој сфери, може се учинити нереалним, утопистичким чак, што може бити дестимулативно за писање програма политичких странака, као најважнијих њихових легитимационих стратешких докумената.

         Програм ПДП полази од реалних анализа садашњег стања у друштву у којем дјелује, а што је најбоља претпоставка и гаранција да ће јој и процјене и смјерокази у будућности бити тачни и оствариви. Овај свој програм ПДП доноси са свијешћу и надом да ће он бити актуелан и вриједити више година па и деценија, али неће бити затечена ни околностима у којима би, евентуално, много шта од онога што она сада  прокламује и за шта се залаже, могло бити превазиђено, демантовано, стављено     ad acta. Партија ће и у таквом, евентуалном, амбијенту знати да препозна оно што је за њу и њену оријентацију битно и што ће кореспондирати са реалностима тог, новог доба. Другим ријечима, као што се у овом програму не поставља догматски и идеолошки ексклузивно, тако се и у будућности ПДП неће либити да коригује неке своје погледе и пројекте, уколико их историја демантује, односно ако препозна бољу алтернативу за грађане и народ чије интресе артикулише и представља.
        
         ПДП је увјерена да њен Програм садржи циљеве који су реални и оствариви за највећи број грађана Републике Српске и БиХ, односно вриједности за које се ваља борити, и не сумња да ће бити довољно оних који ће га срчано реализовати.